PRVO ŠTO ĆE OSOBA KOJA DUGO SEDI PRIMETITI JE KRIVLJENJE KIČME, JER SU MIŠIĆI KOJI STOJE UZ KIČMENI STUB SVE SLABIJI OD NEAKTIVNOSTI, PA NE MOGU VIŠE DA DRŽE TELO U USPRAVNOM POLOŽAJU.
Vremenom, oslabljuju i mišići butina, pa su butna kost i kukovi sve slabije podržani, zbog čega i oni slabe.
Onda se može primetiti i okoštavanje u vratnom delu kičme, što sprečava protok krvi do mozga, a onda sam mozak radi mnogo sporije i nema dovoljno koncentracije. Zbog toga osoba još duže sedi, što vodi dalje u atrofiju mišića.
Zbog lošeg držanja tela, javljaju se jaki bolovi u ramenima, vratu i leđima. Usled ograničenog kretanja većina velikih mišićnih grupa prolazi kroz duge faze nepokretnosti pa mišići postaju slabi i javljaju se grčevi.
Da li se prepoznajete?
Zato je veoma važno vežbati i to bilo šta i bilo kada. Možete upotrebiti pauzu za ručak da prošetate. Možete početi od toga da idete peške na posao. Videćete kako će ta šetnja od kuće do posla I nazad da postane dnevna rutina koja jako prija.
Ako vidite da vam je posao teži i da nemate koncentraciju, najbolje je da napravite pauzu, nego da još intenzivnije prionete na posao koji na kraju postane neproduktivan.
Zadajte sebi zadatak da budete aktivni sat vremena dnevno. Neka to bude neka aktivnost koja vam prija: vožnja biciklom, šetnja, trčanje, plivanje..
I to je sjajan početak. Kasnije će vam ove aktivnosti preći u naviku I videćete koliko če vam prijati. Odredite sebi male ciljeve za početak.
Da biste održali motivaciju, ovo je ključna stvar:
mali ciljevi.
Ako odjednom počnete da trenirate 7 dana nedeljno, pridržavate se strogog režima ishrane I odjednom uvedete radikalne promene u vašu svakodnevnicu, posle par dana (ili veoma kratkog vremena) ćete odustati I vratiti se na staro.
Fizička aktivnost treba da bude nešto što vam prija, a ne neka užasna obaveza u toku dana.
Jedna od posledica neaktivnog načina života je i nagomilavanje kilograma. Naučna istraživanja pokazala su da nedostatak fizičke aktivnosti smanjuje proizvodnju enzima koji se bori protiv gomilanja masti u organizmu i to čak do 50 odsto. Preterano sedenje usporava metabolizam i izaziva promene telesnih funkcija, što dovodi do povećanja telesne težine.
Predugo sedenje povezano je sa povećanjem krvnog pritiska i povišenim holesterolom pa oni koji sede imaju duplo veće šanse da obole od kardiovaskularnih bolesti. Šta se zapravo događa? Usled premalo kretanja, mišići ne sagorevaju dovoljno masti pri čemu tokom sedenja krv protiče znatno teže, omogućavajući masnim kiselinama da zapuše krvotok, a samim tim i srce.
Nismo ni svesni koliko prekomerno sedenje može da nam ugrozi zdravlje. Za početak, uvedite neke sitne navike koje će biti početak promene načina života.