Važnost kičme i uspravnog hoda možemo otkriti kroz mnogobrojne jezičke fraze. Epske narodne pesme su nas nekada učile da “ne savijamo kičmu“. Međutim, u međuvremenu je ideal čoveka koji “hoda pravo i puca od ponosa”, osporen time da to izgleda trapavo i da je nepraktično – kao da smo “progutali motku”, dok je danas (često) prihvaćeno mišljenje da “klimavci” i oni koji umeju da “poviju grbaču” bolje prolaze u svetu u kome živimo.
Sa stanovišta čovekovog fizičkog zdravlja – to nikako nije tačno, a verovatno nije tačno ni sa stanovišta psihičkog zdravlja ljudi.
Kičma je koštani stub našeg tela koji se proteže duž naših leđa i povezuje glavu sa ostatkom tela. U njoj se nalazi kičmena moždina koja predstavlja nervnu vezu između mozga i naših organa. Mozak, produžena moždina I kičmena moždaina su najvažniji i najosetljiviji organi čovečijeg tela i zato su i zaštićeni jakim i tvrdim kostima lobanje i kičmenih pršljenova. Kičma, odnosno kičmenovi pršljenovi su podeljeni na: vratni deo (7 vratnih (cervikalnih) pršljenova), grudni deo (12 grudnih (torakalnih) pršljenova), slabinski deo (5 slabinskih (lumbalnih) pršljenova), krstni deo (5 sraslih (sakralnih) pršljenova – os sacrum) i trtični deo (4-5 pršljenova sraslih u trtičnu kost – os coccyges). Razlog za ovakvu zaštitu leži u činjenici da svaki jači pritisak ili oštećenje ove nervne mreže može biti veoma opasno po zdravlje, pa čak i život ljudi.
U savremnom svetu sve veći broj ljudi ima problem sa kičmom. Razlog tome često leži u činjenici da smo se „ulenjili“, tačnije, da sve češće provodimo i radno i slobodno vreme u sedećem ili čak ležećem položaju. S druge strane, sve manje vremena posvećujemo fizičkoj aktivnosti ili (opet zbog „uštede“ u vremenu ili zbog njegove oskudice) čak i ako smo fizički aktivni, te aktivnosti ne obavljamo pravilno, što ponovo vodi ka problemima sa kičmom. Naša deca su danas (uglavnom) više pred ekranima raznih uređaja nego što provode vreme u igri, što sve češće utiče na pojavu deformiteta kičme. Takođe, u periodu adolescencije, tačnije u vremenu brzog rasta kostiju, mišići često ne mogu da prate taj rast i onda može doći do problema.
Prvi pokazatelj da nešto nije u redu su krivo držanje tela i razne vrste bolova (glavobolje, bol u vratu, bolovi u ramenima, rukama…). Simptomi mogu obuhvatiti mnogo širu lepezu pojava koje prate probleme sa kičmom – trnjenje ruku, bol u kolenima, išijas, slabija cirkulacija, zamor, nervoza, nesanica, nesvestica…). Zbog toga često nismo ni svesni gde je izvor naših problema i šta je prvo čime bi se trebali pozabaviti.
U principu, lekarski pregled praćen dobrom anamnezom, kao i snimanjem i drugim oblicima ispitivanja (rentgen, magnetna rezonanca, CT (kompjuterska tonografija), ultrazvuk, kolor dopler, laboratorijske pretrage…) predstavlja najbolji način da se utvrdi dijagnoza naših zdravstvenih tegoba. Čak se vrlo često dešava da dobri rezultati svih navedenih ispitivanja ukazuju upravo na činjenicu da problem leži u osnovi – tj. u kičmi.
Deformiteti kičme se obično označavaju kao: SKOLIOZA – (trodimenzionalni deformitet, koji uz bočno (lateralno) krivljenje kičme prati i rotacija njenih pršljenova i gubljenje prirodnih krivina kičme u sagitalnoj ravni); KIFOTIČNO LOŠE DRŽANJE (KIFOZA) – (deformitet kod kog se pojačava prirodna krivina u torakalnom segmentu, odnosno dolazi do promena na samoj strukturi kičmenog stuba); LORDOTIČNO LOŠE DRŽANJE – (povećanje prirodne krivine kičmenog stuba u sagitalnoj ravni u lumbalnom (donjem) delu leđa).
Kada jednom lociramo problem, ostaje nam pitanje kako da ga rešimo. Ako se izuzmu ekstremna i često krajnja rešenja, onda se problemi sa krivom kičmom najčešće rešavaju manuelnom manipulacijom i vežbanjem. Manuelna manipulacija kičme je metoda koja je poznata od davnina i nekada su se time bavili „kostolomci“, a danas to rade kiropraktičari. Ipak, mnogo bolje rešenje, a ujedno i prva i prava alternativa tegobama sa kičmom predstavlja vežbanje. Time se bavi korektivna gimnastika.
Vežbanje se može može podeliti na vežbe jačanja mišića i vežbe istezanja mišića. Prve navedene vežbe su mnogo važnije za većinu nas „običnih ljudi“, jer one direktno utiču na držanje tela. Istezanje je mnogo relevantnije za osobe koje su fizički aktivnije – rekreativce i aktivne sportiste. Ipak, najbolje je da odluku o tome da li je akcenat vežbanja potrebno staviti na istezanje ili jačanje mišića, donesu stručni terapeuti. Vežbati možemo sami (u svom domu, na ulici ili u teretani, ali je vežbanje pod nadzorom instruktora fitnesa, korektivne gimnastike, odnosno fizioterapeuta, mnogo praktičnije i sprečava da se, usled neznanja ili nepažnje, dodatno povredimo. Svaka dodatna aktivnost može biti korisna, ali bi odluku o tome trebalo doneti tek nakon konsultacija sa stručnim licima.
Vežbama korektivne gimnastike, pod kontrolom naših instruktora u Centru za korektivnu gimnastiku „Vitruviana“ možete otkloniti probleme sa kičmom koje imate Vi ili Vaše dete. Mi se nalazimo u Novom Sadu, na adresi Trg republike broj 10 (I sprat). Tim naših stručnjaka pruža Vam mogućnost da iskoristite jedinstven program korektivnih vežbi koje su posebno prilagođene svakom korisniku naših usluga, s ciljem da reše ili ublaže Vaše zdravstvene tegobe na najbrži i najefikasniji način. Ukoliko ste definitivno odlučili da poboljšate kvalitet svog života i svakodnevnog funkcionisanja, ovo je program za vas! Pozovite nas na 060-5986337 i zakažite pregled i konsultacije. Mi ćemo se pobrinuti da dobijete najkvalitetniji tretman., pod kontrolom naših instruktrora