Šta nam se sve izdešavalo u procesu otvaranja novog prostora Vitruviane? (prošli smo pakao+ jedan član ekipe nam odlazi)

Tek sada kada se sve završilo i kada je najgore prošlo mi možemo da vratimo film unazad i podelimo ovo iskustvo sa vama.

Ovo iskustvo delimo pošto imamo potrebu za tim, a i verujemo da će nekom sigurno biti od koristi.

Atmosfera u Vitruviani je divna. Ljudi koji vežbaju kod nas nam to vrlo često govore i to nam stvarno mnogo znači. Za to smo zaslužni svi mi. Ceo tim Vitruviane je nasmejan i raspoložen i to je jedno od naših obeležja.  Iz tog razloga je stečen jedan kolektivni utisak o tome da je nama sve lako i jednostavno.

Jeste u neku ruku. Pošto volimo svoj posao, ne pada nam ništa teško. Ljudi su zadovoljni i imaju super rezultate. Mi se mnoogoo trudimo da to postignemo (iskreno, ginemo na poslu) ali smatramo da je to sve neophodno da bismo ostvarili sve ciljeve i rezultate koje smo zacrtali.

Kada je postalo pretesno u sali i ljudi više nisu mogli da se upišu kod nas da vežbaju, krenula je dilema: stabilizovati broj vežbača  i tako nastaviti, ili proširiti Vitruvianu kako bismo imali mesta za sve?

U prvom slučaju bi dosta ljudi ostalo bez mesta i terapije, a u drugom slučaju imamo mesta za sve što smo zamislili. I tako smo mi odlučili da se širimo.

Novi dodatni prostor se nalazi u pasažu pored Vitruviane i ima istu kvadraturu pa se tako Vitruviana sada prostire na 370 kvadratnih metara. Nije loše, zar ne?

Otvaranje novog prostora je za nas bilo vrlo stresno iskustvo ali isto tako i dragoceno. Jedva smo čekali da ta vožnja počne.

Pored nabavke svih potrebnih stvari i adaptacije prostora, suočili smo se sa havarijama koje su bile bukvalno svakodnevne. U celom gradu je vladao kolaps zbog vremena, snega i minusa, tako da verovatno nismo jedini koji su se borili sa takvim problemima.

U celoj toj situaciji, naš terapeut Sonja nam je najavila odlazak iz Vitruviane. Iako nam je to jako teško palo ( i u emotivnom i u poslovnom smislu) podržali smo je i razumemo je i želimo joj sve najbolje i sigurni smo da će tako i biti. Sonja je za nas veoma važna zbog svih svojih osobina i profesionalnosti. Kada vam odlazi član ekipe koji je od početka sa vama, to utiče na ceo tim, a i na vežbače. Sve će se to rešiti i doći na svoje, ali mi moramo da priznamo da nam je sve jako teško palo.

Zbog gužve smo većinu vremena provodili u prvoj Vitruviani, a nakon posla smo odlazili u drugu Vitruvianu da pripremamo prostor. Kako već imamo naše saradnike za sve što je potrebno da bi se prostor adaptirao (selili smo se 3 puta do sada), to nam je olakšalo ceo zadatak i hvala svima njima do neba na profesionalnosti i na poštovanju vremenskih rokova.

Kada je sneg počeo ubrzano da se topi, pred planirano otvaranje novog prostora smo se borili sa potencijalnom havarijom i poplavom. Bukvalno na dnevnom nivou su se dešavali novi problemi. U isto vreme je nastao problem i u prvoj Vitruviani pošto je u lokalu iznad nas pukla cev i voda je krenula da se sliva niz naše zidove. To je u rekordnom roku rešeno zahvaljujući komšijama koji su odmah reagovali. Hvala i njima :)

Zbog prokišnjavanja u novom prostoru smo morali da odložimo otvaranje za nedelju dana, što je značilo da će nastati opšti haos u Vitruviani zbog prevelikog broja vežbača koji su trebali biti raspoređeni u dve sale a ne u jednu. Ovom prilikom se izvinjavamo zbog gužve i mogućih neprijatnosti u tih nedelju dana.

Kada se sneg istopio, nastavili smo da pripremamo salu punom parom. Ostajali smo do kasno na poslu i vikende provodili nameštajući sve što je potrebno.

Kažu da posle kiše dođe sunce. Kod nas je sve bilo ok čim je došlo sunce :)

Uspeli smo sve da pripremimo za novi početak i jako smo ponosni. Nije bilo lako i ne znamo šta nas čeka, ali valjda je u tome poenta, zar ne?

Razlog zašto želimo da podelimo ovo iskustvo je sledeći:

U mnogim trenucima smo pomišljali „zašto nam je ovo trebalo?“ ili „napravili smo ogromnu grešku“ ili „bolje da ništa nismo radili“ i prošli smo stvarno jedan intenzivan, stresan i težak period, ali sve vreme nas je držalo jedno: svi ovi problemi su sastavni deo našeg poslovanja. Ako želiš da uradiš nešto, moraš se potruditi. Sve ovo je rešivo, samo je potrebno malo vremena i naravno pravi ljudi. Kada imaš svoj posao, svakodnevno pomeraš lične granice.

Pomoglo nam je i čuveno pitanje: „šta je najgore što može da se desi?“, i kad onda razmisliš, shvatiš da to i nije tako strašno i da će bukvalno za nedelju dana sve biti u redu. I tako je i bilo. Sve je spremno, ljudi su raspoređeni, a mi imamo prostor za sve što nam je potrebno. Znamo da radimo pravu stvar a i iskreno, nismo za opciju tapkanja u mestu. Imamo velike planove i svesni smo rizika, ali smo i spremni za avanturu :)

Hvala vam svima što ste nam ukazali poverenje i što nas podržavate. Obećavamo da ćemo biti sve bolji i bolji. I vidimo se na treningu!